„Žena je oduvek, neosporno, najveći podstrek ljudskog uma i ljudske energije. Ona je inspirator kao Bog i priroda…″
J. Dučić
Žene su večna i neiscrpna inspiracija umetnicima za likovna, literarna i muzička dela. Zarad ljubavi prema ženi su i ratovi vođeni.
Žene su naše majke, sestre, devojke, supruge, koleginice, drugarice… one stvaraju i pokreću, čineći sve da ovaj svet postoji…
Ove “Beograđanke” su upravo te žene koje, uz sve pomenuto, dodatno ulepšavaju ovaj grad na različite načine… blagim osmehom umire buku sirena i motora, modnim detaljem i kombinacijom zašarene siv dan, sigurnim i čvrstim korakom učine da trotoar zadrhti, popravljajući tako sve postojeće neravnine. Pogledom koji razoružava svaku grubost i rađa simpatiju, vođene trenutnim unutrašnjim osećanjem, udahnjuju mu dušu i ne dozvoljavaju da se ritam grada naruši.
Pre šest decenija, u našem gradu su radili i stvarali fotografi, braća Branislav i Jovan Đorđević, kojima su, između ostalih tema, Beograđanke bile stalno u oku objektiva. Tako su zabeležili i ostavili nam desetine hiljada fotografija naših sugrađanki.
Zahvaljujući poznanstvu sa Brankom Đorđević, ćerkom Jovanovom, imao sam priliku da vidim neke od tih fotografija. One su me nadahnule da i ja fotografijom zabeležim i otrgnem od zaborava, korake i osmehe naših sugrađanki.
Tako je nastala ova izložba koju posvećujem pomenutim autorima Branislavu ,nažalost pokojnom, i Jovanu Đorđeviću.
Ova izložba je posvećena njima u čast uz veliko poštovanje kako prema njihovom radu i delu, tako i prema njima lično.
Duško Vukić