Iskustva koja stičemo, uspomene koje čuvamo i naše svakodnevne misli su kao isečci iz novina, sličice isprepletane na panou – svi naizgled međusobno povezani. Celine od gomila slika, reči i osećanja, klasteri. Deponije teških misli ili album najlepših sećanja, dnevnik recepata za uspeh; svi ih imamo i gradimo u podsvesti, mape koje samo nama samima imaju smisla.
Kolažima sam pokušao da istražim svoju trenutnu okolinu, doživljaje i neke svakodnevne misli jednog vizuelnog bića. Ponekad su građeni kao skup uspomena na događaje, nekad kao kritika društva i kulturne krize korz koju prolazimo.
Sačinjeni su od mojih mnogih analognih i digitalnih fotografija, crteža, isečaka koje sam sakupljao vremenom, obilazeći razne delove zemlje i zatečeno stanje Beograda kad god sam kod kuće.
Ukrštajući ih sve u celine hteo sam da predstavim posmatraču svoje viđenje, osećanje, brigu i oduševljenja nakupljena u poslednjih par godina do danas.